O Heljdi

Heljda (Fagopyrum sagittaium) je jednogodišnja zeljasta biljka poreklom iz centralne Azije. U Evropu je doneta u XV veku i prema botaničkoj klasifikaciji nije žitarica, ali se svrstava u tu grupu namirnica, zbog sličnosti, hranljivog sastava i načina pripreme. Plod je zrno trouglastog oblika, koje služi za ljudsku ishranu. Naziva se i crnim žitom.

Gaji se na različitim zemljištima- od lakog i peskovitog, do tzv. teškog tla. Kratkog je vegetacionog perioda i brzog rasta. Sazreva za tri meseca od perioda sejanja, a na zeljastoj stabljici razvija se i do par hiljada cvetova bogatih nektarom. Cvetanje traje i do trideset dana, što dovodi do prirodne simbioze pčela i heljde, pa su koristi višestruke. Mnogi poljoprivrednici dovoze košnice na polja heljde, povećavaju prinose maksimalnom oplodnjom, pa su prinosi i do 50 odsto veći zahvaljujući “malim radilicama”.U nekim sredinama se heljda seje prvenstveno zbog meda, jer je heljdin med visokog kvaliteta i veoma cenjen.

Heljda je hranljiva i energetski bogata namirnica, a siromašna kada su u pitanju masnoće i kalorije. Sadrži proteine, (11,5–12%), zasićene masne kiseline, biljno ulje (do 2,5%), ugljene hidrate (do 85% skroba), minerale kalijuma (218 mg), fosfora (254 mg), kalcijuma (21 mg), magnezijuma (85 mg), gvožđa (3,2 mg), natrijuma, selena i fluora. Sadrži i mikroelemente- jod, cink, brom i dr.

Sadržaj vitamina je sličan žitaricama. Ima skoro sve vitamine grupe B (naročito niacin), a posebno vitamin E (3,7 mg) i rutin koji utiče na krvni sistem i nervne ćelije, hipertenziju, reumatizam, glaukom, dijabetes i bolesti koje nastaju kao posledica radioaktivnog zračenja.

Seme heljde je suvo i sastoji se iz dva dela- unutrašnjeg, koji se koristi u ishrani, i spoljne opne koja se upotrebljava za punjenje jastuka. Mnogi je prema prehrambenim vrednostima više cene od pirinča a priprema se u obliku heljdine kaše, kao dodatak jelima uz povrće, gljive, meso i u kombinaciji sa žitaricama. U nekim zemljama smatra se vrhunskim specijalitetom.

Kao brašno se koristi pri pripremanju heljdine palente, hleba i peciva, pita, palačinki, pogača, torti i drugih specijaliteta, kao i testa za rezance. Heljdino brašno često se koristi i kao dodatak drugim vrstama brašna. Brašno je tamnije i može se koristiti u slatkoj i slanoj varijanti. Iako je bogata ugljenim hidratima, lako je probavljiva, ne podiže nivo glikoze u krvi, pa je pogodna, kako za lica s poremećenom probavom, tako i za dijabetičare. Osim hranljivosti, heljda je veoma zanimljiva kultura i zbog svojih lekovitih svojstava. Jača organizam, krvne sudove čini elastičnijim, otklanja umor i ubrzava cirkulaciju.